Grb Sombora

ОПШТИ ПОДАЦИ О СОМБОРУ

Сомбор је смештен на северу Бачке ( северна Србија ) на око двадесетак километара од мађарске и хрватске границе. Општина Сомбор обухвата површину од 1178 квадратних километара а обухвата осим града и 16 већих салашких насеља и 15 села. Према подацима из последњег пописа од 1991. године општина има око 100 000 становника различитих националности и вероисповести. Број становника је значајно увећан догађајима везаним око распада бивше СФРЈ. Од 1992. године Сомбор је седиште Западно-бачког округа чији регион има око 220 000 становника.

ИСТОРИЈА

Подаци о оснивању Сомбора су обавијени велом тајне. Трагови о постојању насеља у овим крајевима датирају из 1360. године, а име Сомбор се први пут појављује у турским документима 1543. године. Веæе насељавање овог региона се догада измеду 1687. и 1690. Према подацима пописа из 1720. овај регион насељава око 32600 људи који су бранили границу од турске инвазије. Престанком опасности од турака становништво губи оружјем стечене привилегије. За цену од 150000 златника они откупљују град и 17 фебруара 1749. Сомбор постаје слободни краљевски град. Брзо се развијајуци Сомбор израста у културно-економски центар региона а 1786. постаје седиште Бачко-бодрошке жупаније. Крајем И Светског рата, 13. новембра 1918. предходница српске војске улази у град а 25. новембра 1918. вољом огромне већине становника Сомбор улази у састав Краљевине Србије. Према попису из 1929. Сомбор је имао 33121 становника а крај ИИ Светског рата дочекује са 25950 становника. Упркос свим тешкоћама у протеклом периоду Сомбор наставља свој непрекидни развој и задржава своје место као значајан културни, економски и историјски центар.

О СОМБОРУ

Slika Sombora

О бођошу

река Мостонга

ВРХ

НАЗАД

ПОЧЕТНА