Organ starateljstva odnosno porodično savetovalište usmerava svoj rad pre svega na mirenje partnera (roditelja), ali ako se ono pokaže nemogućim, dalje angažovanje se preusmerava na stručnu procenu u vezi sa vršenjem roditeljskog prava. Savetovalište za brak i porodicu koje radi na rešavanju bračnih i porodičnih problema jeste na dobrovoljnoj osnovi.

Pre podnošenja tužbe uputno je da se supružnici obrate nadležnom Centru za socijalni rad gde će dobiti stručnu pomoć u rešavanju partnerskih konflikata.

Samo pokretanje postupka za razvod braka nije u nadležnosti Centra.

Sud po službenoj dužnosti dostavlja zahtev Centru za socijalni rad za sprovođenje postupka procene roditeljske podobnosti za vršenje roditeljskog prava(zajedničko ili samostalno).

Kada stranke u brakorazvodnoj parnici prihvate psiho-socijalno savetovanje, sud će na njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadležnom organu starateljstva, bračnom ili porodičnom savetovalištu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima, da sprovedu mirenje.
I, u još jednom slučaju u postupku razvoda braka može, ukoliko mu sud to poveri, Centar da posreduje. Kada mirenje ne uspe, sprovodi se nagodba, dakle kada je postupak za razvod pokrenut tužbom, a mirenje supružnika nije uspelo.

Kada je nagodba uspela? Odgovor je u članu 243. Porodičnog zakona

(1) Ako supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba uspela.
(2) Ako supružnici postignu samo sporazum o vršenju roditeljskog prava ili samo sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba delimično uspela.
(3) Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine unosi se u izreku presude o poništenju ili razvodu braka.
(4) Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o poništenju ili razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Kao jedna od posledica višegodišnje krize u društvu poslednjih godina je evidentan problem maloletničke delinkvencije. Reč je o terminu koji podrazumeva sve vrste devijantnog ponašanja dece i omladine koje izlaze iz okvira opšteprihvaćenih normi ponašanja određene sredine. I ovde je neophodna saradnja na relaciji roditelji - škola - zdravstvene ustanove - MUP - Centar za socijalni rad, kako bi se reagovalo već na samom početku asocijalnog ponašanja mladih (skitnja, besposličenje, bežanje iz škole, prostitucija, upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci).

Centar za socijalni rad ima značajnu ulogu u realizovanju svih nivoa društvenog reagovanja na prestupništvo mladih na teritoriji njihovog prebivališta.

Prema relevantnim zakonskim propisima Centar za socijalni rad vrši procenu i realizuju najpogodnije mere za resocijalizaciju dece sa asocijalnim ponašanjem kao i krivično neodgovornu. Nakon timske obrade Centar dostavlja mišljenje sudu, predlog najadekvatnije vaspitne mere. Po donošenju sudske odluke organizuje i sprovodi vaspitne mere iz otvorene zaštite, prati rezultate resocijalizacije zavodskih vaspitnih mera i učestvuje u organizovanju uslova za uključivanje maloletnika u normalan život po isteku kazne.

Dete sa specijalnim potrebama je maloletnik koji je lako, umereno, teže ili teško mentalno nedovoljno razvijeno, obolelo od autizma, višestruko ometeno u razvoju i fizički invalidno dete. Kategorizacija dece sa smetnjama u razvoju vrši se od 5 do 15 godine starosti. Ukoliko se radi o teškoj ometenosti, kategorizacija se može izvršiti i pre pete godine života.

Uput za kategorizaciju (prazan obrazac) daje opštinski Sekretarijat za društvene delatnosti koji popunjava nadležni pedijatar. Popunjeni obrazac prosleđuje se nadležnoj komisiji za kategorizaciju. Nalaz, ocenu i mišljenje, komisija dostavlja opštinskom sekretarijatu za društvene delatnosti koji donosi rešenje o kategorizaciji na osnovu zakonskih kriterijuma.

Nasilje je svako nanošenje fizičkog i psihičkog bola drugom licu, činjenje i nečinjenje koje ugrožava fizički, psihički, emocionalni, seksualni i ekonomski integritet pojedinca koji nije u stanju da se samostalno zaštiti. Poslednjih godina centri za socijalni rad, domovi zdravlja, MUP i škole u Somboru beleže porast nasilja u porodici, posebno nad decom zbog čega je zaštita ove populacije posebno važna.

Svaki građanin je u obavezi da prijavi policiji i tužilaštvu, centru za socijalni rad, zdravstvenoj ustanovi, specijalizovanim službama, nevladinim organizacijama, ukoliko primeti slučajeve bilo koje vrste zlostavljanja ili zanemarivanja dece u porodici.

Kada Centar za socijalni rad identifikuje zlostavljanje ili zanemarivanje po prijavi ili u okviru aktuelnog postupka, u obavezi je da po službenoj dužnosti pokrene postupak za zaustavljanje nasilja, što se posebno odnosi na maloletnu decu i radno nesposobna lica. Krivični zakon Republike Srbije sankcioniše nasilje kao krivično delo za koje je predviđena novčana ili kazna zatvora.

Posebna socijalna i porodično-pravna zaštita predviđena je za maloletnike za koje se utvrdi da su zanemarivana ili zlostavljana (prijave, usmene ili pisane, o saznanjima da postoje takve pojave građani treba da dostave Centru za socijalni rad Sombor).

Građani treba da znaju i imaju u vidu da je saradnja na relaciji škola, dom zdravlja ili neka druga zdravstvena ustanova, najbliža stanica policije i građana najefikasniji put u borbi protiv nasilja i zaštiti dece - žrtava nasilnika. Nisu dovoljna saznanja da u našem susedstvu i okruženju postoje zlostavljana deca već je naša građanska dužnost da takve slučajeve i prijavimo nekoj od navedenih institucija

Hraniteljstvo je odnos koji se određuje ugovorom o hraniteljstvu između deteta i njegovog hranitelja. U Hraniteljstvu kao obliku socijalne i porodično-pravne zaštite dece od posebnog značaja je praćenje od strane stručnog tima Centra za socijalni rad. Praćenje realizacije hraniteljstva pokazuje svrhu i opravdanost izbora ovog oblika zaštite dece kao posebno značajnog u zbrinjavanju dece bez brige prirodnih roditelja.

Autori teksta medijatori Sandra Čačić i Petar Bauer

Medijaciju kao uslugu pruža Centar za socijalni rad svim stanovnicima opštine Sombor koji žele i imaju lične kapacitete da konflikte reše mirnim putem.

Šta je to? Medijacija je način da sukobljene strane razreše konflikt uz pomoć medijatora kao nezavisne i nepristrasne tzv.treće strane , koja pomaže da strane u sukobu lociraju problem i identifikuju svoje potrebe i interese, podstičući ih da traže sa drugom stranom zajedničko praktično rešenje problema i pomažući im u pregovaranju oko rešenja, koje će zadovoljiti obe strane u sukobu.

U kojim oblastima se može primeniti?
- porodični,bračni i vanbračni odnosi: konflikti u partnerskim relacijama,u roditeljskim relacijama,u vršenju roditeljskog prava,
u viđenju dece sa roditeljima koji ne žive zajedno, u svakodnevnom funkcionisanju.
- problemi maloletnika: konflikti u vršnjačkoj grupi i izmedju pojedinaca,kako sukob ne bi eskalirao i procesuirao se kao krivično delo ili prekršaj,kao i rešavanje sukoba nakon izvršenog prekršaja ili krivičnog dela maloletnika
-porodični smeštaj: konflikti izmedu hranitelja i roditelja dece na smeštaju kao i izmedju dece i hranitelja
- imovinski i porodični problemi odraslih i starih: konflikti između starih i odraslih osoba oko novčanih i imovinskih pitanja porodičnog funkcionisanja

Gradjanke i gradjani mogu tražiti medijaciju u svim navedenim slučajevima i to bez obzira da li je pokrenut postupak razvoda braka, neka druga parnica ili bilo koji drugi postupak kod suda ili neke druge institucije .


Zašto baš medijacija ?

-zato što problem rešavate sami,tako da vam niko ne može nametnuti rešenje kojim niste zadovoljni,kao što se dešava kad vam sud ili druga institucija rešavaju vaš problem
-zato što problem rešavate vi koji ga i najbolje poznajete
-zato što su rešenja koja postignete u saradnji sa drugom stranom trajnija i funkcionalnija
-zato što medijacijom možete izbeći troškove oko sudskih taksi,postupka,advokata
-zato što nećete biti izloženi neprijatnosti utvrđivanja ko je kriv za konflikt,već ćete svoje snage usmeriti na rešavanje problema,a koji je uzrok konflikta
-zato što ćete tokom medijacije imati priliku da naučite da slušate i čujete različitae stavove,osećanja i mišljenje druge strane i da naučite da prepoznavanje zajedničkog problema znači i početak
komunikacije ka iznalaženju rešenja značajnog za sve u sukobu
-zato što medijacija nije klasično mirenje i smirivanje sukoba,već proces komunikacije koji dovodi do obostrano prihvatljivog rešenja sukoba.To znači da mirenje bračnih partnera ,npr. kao ishod može da ima i dogovr o razvodu
-zato što u svakom trenutku možete odustati od medijacije,bez posledica i problem rešavati na neki drugi način.

Šta možete očekivati od medijatora?

- da vas upoznaju sa načinom rada tokom medijacije i pravilima koje treba da ispoštujete kako bi proces mogao da se odvija
- da vode proces medijacije, usmeravajući vaše pregovaranje pitanjima i konstatacijama koje će vama koristiti u rešavanju problema
-da dozvole stranama u sukobu da iznesu svoje stvaove,mišljenje,osećanja
-da štite obe strane tako što će insistirati na poštovanju pravila procesa medijacije
-da prekinu medijaciju ako se pravila ne poštuju
-da se prema obema stranama ophode ravnopravno ,sa uvažavanjem

Šta ne treba da očekujete od medijatora ?

-da vam predlažu i nude rešenja
-da savetuju jednu stranu u sukobu
-da utvrđuju ko je kriv
-da utvrđuju koja je od sukobljenih strana ’’u pravu „
-da staju na bilo čiju stranu i bore se za nečije interese
-da vrše pritisak na jednu ili obe strane da postignu dogovor

Ovu kategoriju čine: odrasla lica sa oštećenim vidom i sluhom, mentalno nedovoljno razvijena odrasla lica, duševno obolela odrasla lica, mentalno nedovoljno razvijena i invalidna odrasla lica

Oblici i mere zaštite: starateljstvo, dodatak za tuđu negu i pomoć, kućna nega i pomoć u kući, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite, materijalno obezbeđenje porodice, jednokratne pomoći u novcu i naturi, i druge mere i usluge socijalne zaštite.

1. Lica sa porodičnim problemima

Oblici i mere zaštite: po zahtevu suda regulisanje viđanja dece i roditelja kojem dete nije povereno, posredovanje,zastupanje dece u postupku podele imovine, savetodavno-terapijski rad (savetovalište za brak i porodicu). Zavisno od slučaja mogu se pružiti niz drugih mera i usluga socijalne zaštite.

2. Lica sa nasiljem u porodici

Oblici i mere zaštite: izdvajanje iz porodice i smeštaj u adekvatnu ustanovu, savetodavno-terapijski rad sa nenasilnim članovima porodice. Zavisno od slučaja mogu se pružiti niz drugih mera i usluga socijalne zaštite.

3. Lica koja su usvojitelji, hranitelji

Oblici i mere zaštite: procena podobnosti i obuka zainteresovan lica za usvojenje i hraniteljstvo.

Ostarela lica bez porodičnog staranja, ostarela lica bez sredstava za život, ostarela, teže hronično obolela i invalidna lica, ostarela lica sa porodičnim problemima, ostala ostarela lica kojima se postavlja privremeni staratelj.

Oblici i mere zaštite: smeštaj u ustanovu soc. zaštite, kućna nega i pomoć u kući, dodatak za tuđu negu i pomoć, starateljstvo-stalno ili privremeno, materijalno obezbeđenje porodice, jednokratne pomoći u novcu i naturi i druge mere i usluge socijalne zaštite.